{"id":5016,"date":"2026-06-21T23:58:33","date_gmt":"2026-06-21T23:58:33","guid":{"rendered":"https:\/\/practicalhealthpsychology.com\/?post_type=module&p=5016"},"modified":"2026-07-20T07:36:12","modified_gmt":"2026-07-20T07:36:12","slug":"module-2","status":"publish","type":"module","link":"https:\/\/practicalhealthpsychology.com\/sr\/module\/module-2\/","title":{"rendered":"Pravoremena akcija, bolji ishod: Va\u017enost ranog le\u010denja kovida-19 kod pacijenata visokog rizika"},"content":{"rendered":"

Autori: \u0130rem Berna G\u00fcven\u00e7 Erdo\u011fan, Middle East Technical University, Turska; Iga Palacz-Poborczyk, SWPS University, Poljska; Olga Perski, Stockholm University, \u0160vedska; Sheson Tiwari, Psyfolks Education, Indija; Belgin \u00dcnal, University of Michigan, SAD<\/strong><\/p>\n

Progresija kovida-19 i va\u017enost ranog le\u010denja<\/b><\/p>\n

Ve\u0107ina ljudi se oporavi od kovida-19 bez potrebe za intenzivnim medicinskim tretmanom. Simptomatska nega je obi\u010dno dovoljna. Me\u0111utim, jedan deo populacije \u2013 posebno starije osobe, nevakcinisane osobe i oni sa postoje\u0107im hroni\u010dnim stanjima \u2013 ima vi\u0161i rizik od te\u0161ke bolesti. Stoga <\/span>Svetska zdravstvena organizacija<\/span><\/a> nagla\u0161ava va\u017enost ranog le\u010denja u ovim visokorizi\u010dnim grupama kako bi se spre\u010dila hospitalizacija, intenzivna nega ili smrtni ishod.<\/span><\/p>\n

Za odre\u0111ene pacijente, antivirusna terapija se preporu\u010duje radi zna\u010dajnog smanjenja rizika od te\u0161kog oboljevanja, a najefikasnija je unutar prvih pet dana od pojave simptoma. Ka\u0161njenje u testiranju, dijagnozi ili le\u010denju mo\u017ee zna\u010dajno smanjiti efikasnost dostupnih terapija. Osiguravanje brzog pristupa zdravstvenoj za\u0161titi, posebno u vanbolni\u010dkim uslovima, od su\u0161tinskog je zna\u010daja za maksimiziranje koristi od le\u010denja i pobolj\u0161anje ishoda pacijenata.<\/span><\/p>\n

Kontekstualni dokazi koji podr\u017eavaju rano le\u010denje radi smanjenja hospitalizacije i smrtnosti<\/b><\/p>\n

Rano le\u010denje zna\u010dajno smanjuje rizik od hospitalizacije i smrtnosti, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom od te\u0161ke bolesti. Da bismo razumeli klini\u010dku hitnost, trebalo bi da tuma\u010dimo dokaze unutar specifi\u010dnog klini\u010dkog i populacionog konteksta. <\/span>U velikoj randomizovanoj klini\u010dkoj studiji<\/span><\/a> sprovedenoj u vi\u0161e zemalja, uklju\u010duju\u0107i SAD, Brazil, Ju\u017enoafri\u010dku Republiku, Indiju i Meksiko, nehospitalizovane visokorizi\u010dne, nevakcinisane odrasle osobe koje su primile antivirusnu terapiju u prvih tri dana od simptoma imale su skoro 89% manju verovatno\u0107u hospitalizacije ili smrtnog ishoda u pore\u0111enju sa placebo grupom.<\/span><\/p>\n

Sli\u010dno tome,<\/span><\/a> rano le\u010denje sotrovimabom, ciljanom terapijom antitelima, smanjilo je rizik od progresije bolesti za 85% (u periodu ranih cirkuli\u0161u\u0107ih varijanti; efikasnost se razlikovala sa kasnijim varijantama), nagla\u0161avaju\u0107i va\u017enost ranog le\u010denja za visokorizi\u010dne osobe, uklju\u010duju\u0107i starije i one sa prate\u0107im stanjima poput gojaznosti ili dijabetesa. Vredna pa\u017enje je \u010dinjenica da su vi\u0161e od 60% uzorka \u010dinili Hispanoamerikanci i Lationoamerikanci, grupe nesrazmerno pogo\u0111ene pandemijom, \u0161to ukazuje na efikasnost ranog le\u010denja u razli\u010ditim sociodemografskim kontekstima.<\/span><\/p>\n

Isto tako, <\/span>sistematski pregled 18 studija iz realne prakse<\/span><\/a> u vi\u0161e zemalja pokazao je da rano le\u010denje zna\u010dajno smanjuje hospitalizaciju i smrtnost, a da je korist bila najve\u0107a kada se le\u010denje zapo\u010delo unutar pet dana od simptoma. <\/span>Velika studija iz Hong Konga<\/span><\/a> koja je pratila vi\u0161e od 87.000 pacijenata pokazala je da je po\u010detak le\u010denja u prvih jedan do dva dana od simptoma zna\u010dajno smanjio hospitalizaciju i smrtnost u pore\u0111enju sa kasnijim po\u010detkom. \u0160tavi\u0161e, ovaj obrazac bio je generalno dosledan kroz demografske i klini\u010dke podgrupe, uklju\u010duju\u0107i starost, pol i vakcinalni status. Uzeti zajedno, dokazi podr\u017eavaju jednostavan, ali presudan zaklju\u010dak: rano le\u010denje deluje, a odlaganje smanjuje njegovu efikasnost.<\/span><\/p>\n

Pregled preporu\u010denih terapija u skladu sa lokalnim klini\u010dkim preporukama<\/b><\/p>\n

Znaju\u0107i da je vreme le\u010denja kriti\u010dno \u2013 koje terapije su zapravo dostupne i ko bi trebalo da ih prima?<\/span><\/p>\n

Za nehospitalizovane odrasle osobe sa blagim do umerenim oblikom kovida-19, antivirusna terapija je najefikasnija. <\/span>Trenutno postoje tri glavna antivirusna leka<\/span><\/a> koji se uobi\u010dajeno koriste u le\u010denju kovida-19: remdesivir, nirmatrelvir\/ritonavir i molnupiravir. Pravi izbor zavisi od individualnog profila rizika pacijenta, trenutnih lekova, na\u010dina primene i lokalne dostupnosti.<\/span><\/p>\n

Remdesivir se primenjuje kao trodnevna intravenska infuzija i preferira se kada oralna terapija nije prikladna. <\/span>U randomizovanoj kontrolisanoj studiji<\/span><\/a>, trodnevni ambulantni kurs remdesivira zna\u010dajno je smanjio hospitalizaciju i smrtnost u pore\u0111enju sa placebom. Remdesivir se <\/span>preporu\u010duje<\/span><\/a> za hospitalizovane pacijente sa kovidom-19, zajedno sa imunomodulatorima kada je potrebna oksigenoterapija, ali i kao druga terapijska opcija za visokorizi\u010dne ambulantne pacijente kada nirmatrelvir\/ritonavir nije prikladna opcija.<\/span><\/p>\n

Nirmatrelvir\/ritonavir (Paxlovid) uzima se oralno obi\u010dno pet dana i <\/span>dokazano<\/span><\/a> je da zna\u010dajno smanjuje rizik od hospitalizacije i smrtnosti kod visokorizi\u010dnih, nevakcinisanih osoba. <\/span>Svetska zdravstvena organizacija preporu\u010duje<\/span><\/a> nirmatrelvir\/ritonavir kao prvu liniju le\u010denja za visokorizi\u010dne, nehospitalizovane pacijente.<\/span><\/p>\n

Kona\u010dno, molnupiravir se tako\u0111e uzima oralno i smatra se opcijom tre\u0107eg reda, <\/span>preporu\u010denom<\/span><\/a> za pacijente koji ne mogu pristupiti ni jednom od gore navedenih ili ih ne podnose. <\/span>Randomizovana kontrolisana studija<\/span><\/a> pokazala je da doprinosi zna\u010dajnom smanjenju hospitalizacije i smrtnosti kod nevakcinisanih odraslih, mada su dokazi u vakcinisanim populacijama bili <\/span>manje dosledni<\/span><\/a>, ukazuju\u0107i na skromnije efekte.<\/span><\/p>\n

Dostupnost terapija mo\u017ee se razlikovati u zavisnosti od zdravstvenih sistema i resursa. Kod sva tri leka, vreme je kriti\u010dno \u2013 dokazano je da su svi efikasniji u ranijim fazama bolesti. Odlaganje testiranja, dijagnoze ili odluke o propisivanju leka direktno smanjuje \u0161ansu da terapija bude delotvorna.<\/span><\/p>\n

Strategije komunikacije sa pacijentima koji oklevaju da pristupe le\u010denju<\/b><\/p>\n

Za\u0161to oklevanje u vezi sa le\u010denjem i dalje postoji, \u010dak i kada su klini\u010dki argumenti i koristi od le\u010denja jasni?\u00a0<\/span><\/p>\n

Nekoliko faktora doprinosi odlaganju dono\u0161enja odluka. Uobi\u010dajena prepreka je pristup <\/span>\u201e\u010dekaj i gledaj”<\/span><\/a>, pri \u010demu pacijenti potcenjuju ozbiljnost kovida-19 i odla\u017eu le\u010denje. Zabrinutost zbog ne\u017eeljenih efekata i potencijalnih kontraindikacija je tako\u0111e \u010desta, posebno kod pacijenata koji uzimaju vi\u0161e lekova.<\/span><\/p>\n

Nedovoljna informisanost i ote\u017ean pristup informacijama tako\u0111e mogu da odlo\u017ee blagovremeno reagovanje; studije ukazuju da je <\/span>samo 54% odraslih \u010dulo za terapije kao \u0161to je Paxlovid (nirmatrelvir\/ritonavir) pre dijagnoze<\/span><\/a>. Uzeti zajedno, ovi faktori stvaraju neizvesnost, \u0161to dovodi do oklevanja ili odlaganja le\u010denja od strane pacijenata.<\/span><\/p>\n

\u0160ta mo\u017ee druga\u010dije da izgleda u praksi?<\/b><\/p>\n

Prvo, treba naglasiti da su terapije kovida-19 <\/span>vremenski osetljive preventivne intervencije<\/b>, a ne samo ubla\u017eavanje simptoma. <\/span>Antivirusne lekove treba predstaviti kao strategiju prevencije te\u0161ke bolesti<\/span><\/a>, a ne samo kao terapiju, kako bi pacijenti razumeli da rano le\u010denje smanjuje rizik od te\u0161ke bolesti i hospitalizacije.<\/span><\/p>\n

Drugo, <\/span>direktna preporuka od pouzdanog zdravstvenog radnika<\/b> je klju\u010dna. Pacijenti su daleko skloniji prihvatanju le\u010denja kada ga jasno preporu\u010di poznati lekar, uz uveravanje o bezbednosti i kompatibilnosti sa postoje\u0107im lekovima. Podaci pokazuju da udeo ljudi spremnih da uzmu antivirusne lekove <\/span>raste za vi\u0161e od 20% ako ih preporu\u010di njihov lekar, dosti\u017eu\u0107i do 93% prihvatljivosti kod osoba starijih od 65 godina<\/span><\/a>.<\/span><\/p>\n

Kona\u010dno, <\/span>proaktivno pra\u0107enje i standardizovana edukacija<\/b> su neophodni. Pacijenti retko nezavisno tra\u017ee le\u010denje \u2013 studije ukazuju da je <\/span>manje od 20% pacijenata koji ispunjavaju kriterijume i dovoljno informisano i spremo da zatra\u017ei le\u010denje bez podsticaja<\/span><\/a>. Zdravstveni timovi bi trebalo da <\/span>brzo kontaktiraju prave pacijente<\/span><\/a> nakon dijagnoze i pru\u017ee jasne, strukturirane informacije o koristima, rizicima i slede\u0107im koracima.<\/span><\/p>\n

Klju\u010dne poruke<\/b><\/p>\n

Rano le\u010denje kovida-19 unutar prvih pet dana od simptoma kriti\u010dno je za visokorizi\u010dne osobe, jer mo\u017ee drasti\u010dno da smanji rizik od hospitalizacije i smrtnosti, a jaki dokazi iz klini\u010dkih studija i studija iz realne prakse podr\u017eavaju njegovu efikasnost. Antivirusne terapije kao \u0161to su nirmatrelvir\/ritonavir, remdesivir i molnupiravir najefikasnije su kada se daju rano, a izbor terapije zavisi od karakteristika pacijenta i dostupnosti. Uprkos o\u010diglednim prednostima, ka\u0161njenja u le\u010denju se nastavljaju zbog nedovoljne informisanosti i oklevanja. Pravovremene preporuke lekara, proaktivno pra\u0107enje i predstavljanje antivirusnih lekova kao preventivnih intervencija klju\u010dni su za prihvatanje terapije i pobolj\u0161anje zdravstvenih ishoda.<\/span><\/p>\n

Prakti\u010dne preporuke<\/b><\/p>\n

    \n
  1. Prioritizacija ranog le\u010denja.<\/b>\u00a0<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Antivirusni lekovi su najefikasniji u prvih pet dana od simptoma. Ne \u010dekajte da se pacijentovo stanje pogor\u0161a pre delovanja. Osigurajte da visokorizi\u010dni pacijenti imaju testove kod ku\u0107e i znaju da se jave prvog dana pozitivnog rezultata kako bi odmah zapo\u010deli le\u010denje.<\/span><\/p>\n

    2. Fokus na ranjive grupe.<\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

    Fokusirajte se na odrasle osobe sa dijabetesom, sr\u010danom bole\u0161\u0107u, hroni\u010dnom bubre\u017enom bole\u0161\u0107u ili indeksom telesne mase iznad 30. Ovi pacijenti se \u010desto u po\u010detku ose\u0107aju \u201edobro”, ali se suo\u010davaju sa najvi\u0161im rizikom od naglog pogor\u0161anja stanja. Rano le\u010denje je njihova najbolja za\u0161tita od hospitalizacije.<\/span><\/p>\n

    3. Rano prepoznavanje i skrining.<\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

    Proaktivno pregledajte liste pacijenata kako biste prepoznali one sa najve\u0107im rizikom i uspostavili jasni \u201eubrzani” protokol za ranu dijagnozu \u010dim se simptomi pojave. Rano prepoznavanje pravih kandidata temelj je prevencije klini\u010dkog pogor\u0161anja.<\/span><\/p>\n

    4. Preokret u razmi\u0161ljanju: le\u010denje kao prevencija.<\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

    Ako se pacijent danas ose\u0107a dobro, mo\u017ee smatrati da mu lek nije potreban. Objasnite da cilj nije samo le\u010denje ka\u0161lja; cilj je prevencija bolni\u010dke hospitalizacije slede\u0107e nedelje. Ostajanje u sopstvenom krevetu sna\u017ean je motivator.<\/span><\/p>\n

    5. Minimizacija ka\u0161njenja u propisivanju.<\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

    Pregledajte trenutne lekove, kontraindikacije i podobnost za le\u010denje \u0161to ranije. Jednostavne terapijske procedure i brza provera medikamentne terapije mogu pomo\u0107i visokorizi\u010dnim pacijentima da otpo\u010dnu antivirusnu terapiju unutar kriti\u010dnog ranog terapijskog vremenskog okvira.<\/span><\/p>\n

    Prevod: dr Aleksandra Lazi\u0107<\/span><\/p>\n","protected":false},"featured_media":5169,"template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_uf_show_specific_survey":0,"_uf_disable_surveys":false},"class_list":["post-5016","module","type-module","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["en","id","my","bg","zh","hr","cz","da","de","es","fr","gr","he","it","ja","kr","lv","lt","hu","nl","no","pl","pt","ro","ru","sk","sr","fi","et","sv","tr","uk","hi","sw","ta"],"languages":{"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"id":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"my":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"bg":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"zh":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"hr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"cz":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"da":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"de":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"es":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"fr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"gr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"he":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"it":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ja":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"kr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"lv":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"lt":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"hu":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"nl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"no":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"pl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"pt":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ro":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ru":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"sk":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"fi":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"et":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sv":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"tr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"uk":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"hi":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sw":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"ta":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t