{"id":4947,"date":"2026-06-21T23:59:26","date_gmt":"2026-06-21T23:59:26","guid":{"rendered":"https:\/\/practicalhealthpsychology.com\/?post_type=module&p=4947"},"modified":"2026-07-17T13:56:47","modified_gmt":"2026-07-17T13:56:47","slug":"module-1","status":"publish","type":"module","link":"https:\/\/practicalhealthpsychology.com\/sr\/module\/module-1\/","title":{"rendered":"Da li nam promi\u010du pacijenti sa visokim rizikom od kovida-19? Unapre\u0111enje ranog prepoznavanja u praksi"},"content":{"rendered":"

Autori: Astin Sokang, Universitas Kristen Krida Wacana, Indonezija; Triana Kesuma Dewi, Universitas Airlangga, Indonezija; Yuhang Zhu, Shandong Second Medical University, Kina; Gill ten Hoor, Maastricht University, Holandija<\/strong><\/p>\n

Kod ve\u0107ine odraslih osoba, kovid-19 izaziva samo lak\u0161e simptome, kao \u0161to su <\/span>umor, ka\u0161alj ili blaga groznica<\/span><\/a>. Me\u0111utim, kod osoba sa odre\u0111enim zdravstvenim problemima, infekcija mo\u017ee dovesti do hospitalizacije ili ozbiljnih komplikacija. Stoga je rano prepoznavanje ovih pacijenata od klju\u010dnog zna\u010daja, jer su terapije najefikasnije kada se primene ubrzo nakon pojave simptoma.<\/span><\/p>\n

Aktuelni podaci<\/span><\/a> dosledno pokazuju da rizik od te\u0161kog oblika kovida-19 raste sa godinama starosti i prisustvom prate\u0107ih zdravstvenih problema, kao \u0161to su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, hroni\u010dna bolest plu\u0107a, kancer i imunokompromitovanost. Starije osobe i oni koji \u017eive sa vi\u0161e zdravstvenih problema posebno su podlo\u017eni te\u0161kim ishodima.<\/span><\/p>\n

Iako je antivirusna terapija najefikasnija u prevenciji te\u0161kih ishoda kada se zapo\u010dne u prvih pet dana od pojave simptoma, brzo prepoznavanje pacijenata visokog rizika i dalje ostaje od su\u0161tinskog zna\u010daja \u2013 odlo\u017eeno le\u010denje mo\u017ee biti od koristi ranjivim grupama kod kojih dolazi do prolongirane virusne replikacije.<\/span><\/p>\n

Za\u0161to nam pacijenti visokog rizika ponekad promi\u010du<\/strong><\/p>\n

Uprkos jasnim klini\u010dkim smernicama, pacijenti koji ispunjavaju kriterijume za le\u010denje nisu uvek blagovremeno prepoznati. Lekari se \u010desto fokusiraju na te\u017einu simptoma, a ne na faktore rizika u osnovi. Pacijenti koji se javljaju sa blagim simptomima mo\u017eda ne\u0107e odmah biti podvrgnuti detaljnijoj proceni, \u010dak i kada imaju faktore rizika koji pove\u0107avaju verovatno\u0107u komplikacija.<\/span><\/p>\n

Pored toga, rizik \u010desto proizlazi iz vi\u0161e umerenih faktora, a ne jednog visokorizi\u010dnog stanja. <\/span>Smernice<\/span><\/a> nagla\u0161avaju da broj prate\u0107ih stanja zna\u010dajno pove\u0107ava rizik od te\u0161ke bolesti, isti\u010du\u0107i va\u017enost procene sveukupnog profila rizika \u2013 na primer, starost, hipertenzija i prekomerna telesna masa \u2013 umesto razmatranja pojedina\u010dnih stanja izolovano.<\/span><\/p>\n

Vremenski pritisak u prometnim klini\u010dkim sredinama tako\u0111e mo\u017ee igrati ulogu. Lekari \u010desto donose odluke na osnovu ograni\u010denih informacija, kao \u0161to su nepotpune istorije bolesti ili medicinska dokumentacija koja ne ozna\u010dava jasno relevantne faktore rizika. Kao rezultat toga, va\u017eni znaci upozorenja mogu biti previ\u0111eni kada faktori rizika nisu odmah vidljivi.<\/span><\/p>\n

Sistemske i bihejvioralne prepreke tako\u0111e uti\u010du na to ko dobija pravovremenu negu. <\/span>Istra\u017eivanja tokom pandemije<\/span><\/a> pokazala su da su rasne i etni\u010dke manjinske grupe, kao i socioekonomski ugro\u017eene populacije, imale ve\u0107e stope infekcije kovida-19, hospitalizacije i smrtnosti. Ove nejednakosti su delimi\u010dno povezane sa razlikama u pristupu zdravstvenoj za\u0161titi i le\u010denju.<\/span><\/p>\n

I sami pacijenti mogu odlagati tra\u017eenje medicinske pomo\u0107i. Mnogi ljudi pretpostavljaju da blagi simptomi zna\u010de nizak rizik ili nisu svesni da su terapije najefikasnije kada se rano primene. Bez jasnih smernica od lekara, ovi pacijenti mogu potra\u017eiti pomo\u0107 suvi\u0161e kasno da bi le\u010denje bilo delotvorno.<\/span><\/p>\n

Pored toga, promene u percepciji rizika tokom vremena mogu igrati ulogu. U ranijoj fazi pandemije, ve\u0107a svest o riziku vodila je opreznijoj praksi. Kako se situacija pobolj\u0161ala, blagi slu\u010dajevi mogu izgledati manje hitni, \u0161to mo\u017ee smanjiti motivaciju za sistematsku procenu rizika \u2013 kako kod pacijenata, tako i kod zdravstvenih radnika.<\/span><\/p>\n

Kako bihejvioralne nauke mogu pomo\u0107i u boljem prepoznavanju<\/strong><\/p>\n

Na prvi pogled, izazov mo\u017ee izgledati isklju\u010divo klini\u010dki. Me\u0111utim, bihejvioralne nauke, to jest nauke o pona\u0161anju, pru\u017eaju prakti\u010dne alate koji mogu pomo\u0107i lekarima da dosledno prepoznaju pacijente visokog rizika. Lekari \u010desto rade pod velikim kognitivnim optere\u0107enjem. Pojednostavljivanje dono\u0161enja odluka pomo\u0107u podsetnika i \u010dek-lista mo\u017ee pomo\u0107i u smanjenju oslanjanja na pam\u0107enje i intuiciju, usmeravaju\u0107i lekare kroz strukturisani pregled klju\u010dnih faktora rizika. Elektronska medicinska dokumentacija (tamo gde je dostupna) tako\u0111e mo\u017ee podr\u017eati rano prepoznavanje. Automatizovana upozorenja koja ozna\u010davaju pacijente sa poznatim faktorima rizika \u2013 kao \u0161to su starost, hroni\u010dna bolest ili imunokompromitovanost \u2013 mogu podsta\u0107i lekare da brzo procene podobnost za le\u010denje.<\/span><\/p>\n

Jasna komunikacija o riziku i va\u017enosti ranog le\u010denja mo\u017ee pomo\u0107i u ranom prepoznavanju. Kada pacijenti razumeju sopstveni rizik, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e se obratiti zdravstvenim radnicima ranije nakon pozitivnog testa, umesto da odla\u017eu tra\u017eenje pomo\u0107i dok simptomi ne postanu te\u017ei.<\/span><\/p>\n

Pored toga, postavljanje ciljanih pitanja (npr. \u201e\u0160ta bi vam moglo ote\u017eati brzo dobijanje le\u010denja?”) ili izra\u017eavanje zabrinutosti zbog pristupa zdravstvenoj za\u0161titi mo\u017ee pomo\u0107i u otkrivanju skrivenih prepreka. Na primer, op\u0161ti savet poput \u201eTrebalo bi da razmislite o odlasku kod lekara” \u010desto je manje efikasan od konkretnih uputstava poput \u201eMogli biste zakazati pregled u svom domu zdravlja ove nedelje i mogu Vam pomo\u0107i da prona\u0111ete najbli\u017ei, ako vam je potrebno” \u2013 kada je re\u010d o podsticanju tra\u017eenja medicinske pomo\u0107i.<\/span><\/p>\n

Refleksivnost mo\u017ee tako\u0111e pomo\u0107i u prevazila\u017eenju nesvesnih predrasuda. Jednostavna pitanja, kao \u0161to je razmi\u0161ljanje da li bi isti savet bio dat ili ista odluka o le\u010denju doneta za drugog pacijenta sa istim klini\u010dkim profilom, mogu smanjiti nenamerne razlike u nezi.<\/span><\/p>\n

Klju\u010dne poruke<\/strong><\/p>\n

Unapre\u0111enje prepoznavanja pacijenata sa visokim rizikom od kovida-19 ne zahteva nu\u017eno velike promene sistema. \u010cesto su mala pode\u0161avanja klini\u010dkih tokova rada, procedura skrininga i komunikacijskih praksi dovoljna da naprave zna\u010dajnu razliku. Kombinovanjem klini\u010dkih smernica sa bihejvioralnim uvidima, zdravstveni radnici mogu osigurati da se pacijenti visokog rizika blagovremeno prepoznaju i dobiju pravovremenu procenu za le\u010denje. U kontekstu kovida-19 i budu\u0107ih zaraznih bolesti, ova mala pobolj\u0161anja u klini\u010dkoj praksi mogu pomo\u0107i u prevenciji te\u0161ke bolesti i potencijalno spasiti \u017eivote.<\/span><\/p>\n

Prakti\u010dne preporuke<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. Koristite kratku \u010dek-listu za procenu rizika tokom konsultacija zbog kovida-19<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

    Tokom svake (pred)konsultacije sa pacijentom koji je pozitivan na test ili ima simptome, brzo procenite uobi\u010dajene faktore visokog rizika: starija \u017eivotna dob, kardiovaskularna bolest, dijabetes, gojaznost, hroni\u010dna bolest plu\u0107a, kancer ili imunokompromitovanost. Ovo mo\u017ee smanjiti rizik od previ\u0111anja ranjivih pacijenata, posebno tokom prometnih klini\u010dkih termina.<\/span><\/p>\n

      \n
    1. Razmatranje kumulativnog rizika, a ne pojedina\u010dnih stanja<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

      Pacijenti \u010desto imaju nekoliko umerenih faktora rizika, a ne jedno o\u010digledno visokorizi\u010dno stanje. Prilikom procene podobnosti za antivirusnu terapiju, razmatrajte sveukupni profil rizika \u2013 uklju\u010duju\u0107i starost, komorbiditete i klini\u010dki kontekst \u2013 umesto fokusiranja na jednu dijagnozu.<\/span><\/p>\n

        \n
      1. Prioritizacija brze procene unutar terapijskog prozora<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

        Rani terapijski pristupi kovidu-19 najefikasniji su kada se primene ubrzo nakon pojave simptoma. Uspostavite jasne radne procedure kako bi pacijenti visokog rizika koji su pozitivni na test mogli biti brzo procenjeni za le\u010denje. To mo\u017ee uklju\u010divati klini\u010dki pregled istog dana, posebne trija\u017ene putanje ili automatizovana upozorenja u elektronskim zdravstvenim kartonima gde je to dostupno.<\/span><\/p>\n

          \n
        1. Jasno i proaktivno saop\u0161tavati rizik pacijentima<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

          Pacijenti sa hroni\u010dnim stanjima mo\u017eda ne znaju da imaju pove\u0107an rizik od te\u0161kog oblika kovida-19. Objasnite kako specifi\u010dna zdravstvena stanja uti\u010du na rizik i ohrabrujte pacijente da se blagovremeno obrate zdravstvenim radnicima u slu\u010daju pozitivnog testa ili pojave simptoma.<\/span><\/p>\n

            \n
          1. Standardizacija odluka o le\u010denju<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

            Standardizujte odluke o le\u010denju kroz algoritamske trija\u017ene putanje i klini\u010dke sisteme bodovanja kako bi se uklonila subjektivna intuicija i oslanjanje na heuristiku. Pre nego \u0161to odlu\u010dite da pacijent ne treba na dalje procenjivanje ili le\u010denje, zastanite i razmislite: \u201eDa li bih doneo\/la istu odluku za drugog pacijenta sa istim medicinskim profilom?”. Strukturisana refleksivnost mo\u017ee da smanji nenamerne razlike u nezi i da osigura da se odluke donose na osnovu klini\u010dke potrebe, a ne pretpostavki.<\/span><\/p>\n

            Prevod: dr Aleksandra Lazi\u0107<\/span><\/p>\n\n\n

            <\/figure>\n","protected":false},"featured_media":5168,"template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_uf_show_specific_survey":0,"_uf_disable_surveys":false},"class_list":["post-4947","module","type-module","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["en","id","my","bg","zh","hr","cz","da","de","es","fr","gr","he","it","ja","kr","lv","lt","hu","nl","no","pl","pt","ro","ru","sk","sr","fi","et","sv","tr","uk","hi","sw","ta"],"languages":{"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"id":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"my":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"bg":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"zh":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"hr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"cz":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"da":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"de":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"es":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"fr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"gr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"he":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"it":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ja":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"kr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"lv":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"lt":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"hu":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"nl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"no":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"pl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"pt":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ro":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"ru":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"sk":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"fi":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"et":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sv":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"tr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"uk":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"hi":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sw":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"ta":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t